субота, 29. март 2014.

„СУМЊИВО ЛИЦЕ“, Бранислав Нушић
                                               

“Сумњиво лице” је сатирична комедија Бранислава Нушића у којој он исмева државне чиновнике и цели државни механизам. Радња се дешава  у малој варошици, где свако сваког зна и свако покушава да се избори за себе, у време династије Обреновића. Нушић је комад написао 1888. године, али по савету управника позоришта, комад је први пут изведен тек нешто касније, јер идеја о критиковању власти није била прихваћена. Први пут је приказана у Народном позоришту, у Београду,  29. маја  1923. године.
Ликови у комедији су умишљени, усмерени само на себе и своју корист, не поседују  моралне вредности које треба да красе једног човека, одговорност за своје поступке, бригу за друге, поштовање људи око себе, без обзира на њихов положај у друштву ... Свако се брине за свој положај и гледа како да напредује у служби. Капетан Јеротије је главни лик у комедији и представља уобичајеног представника власти. Нажалост, такви људи нису постојали само тада,  данас можемо видети људе сличне Јеротију. Кроз његов лик можемо да увидимо како  држава функционише, кога запошљава, кога награђује, а кога блати, само због декларативних вредности. Оданост династији, или човеку на власти, никад заправо није ни постојала, већ само жеља за богатством и моћи. Јеротије је неодговоран  и лажљив, воли да се бави туђим пословима и животима, као и да има моћ. Кукавица је, што даје ноту посебног хумора делу, као и  представи, јер га таосбина доводи у непријатне ситуације, попут сцене када „сумњивом  лицу“ читају писмо у ком је њих исмејала Марица. Не жели да остали виде какав је он заиста да не би покварио свој лажни углед. Глумац се потрудио да нам се допадне и да нас насмеје, али није приказао сатирични страну слике, каријеризам и користољубље огрнути незнањем. Крупан је, и пристојно је обучен, што нам одаје капетаново материјално стање, човека на високом положају, али, ако му се само смејемо са симпатијама,  комедија није извршила свој задатак. Он не би требало да буде превише допадљив.
Контраст Јеротију су Марица и Ђока који су млади, неискварени и заљубљени. Желе да живе свој живот, по својим правилима, да раде поштено и да им се родитељи не мешају у живот. Као што Јеротије представља власт, тако они осликавају частан народ. Кроз њих је Нушић хтео да покаже да има добрих и честих људи, тако да слика има своју светлу старну. Глумци који тумаче ова два лика нису на уверљив начин приказали ове ликове, јер су их јунаци који имају друге улоге, засенили.
Увод представља отварање писма, које мирише на промицле, које је Ђока послао Марици. Представа се наставља у истом тону,  стиже  шифровано писмо, које Вића доноси капетану. Они су га погрешно дешифровали и тиме почиње заплет комедије. Мислили су да у писму пише да је у варош дошло сумњиво лице са списима против династије. Њихов задатак је био да га ухапсе и да спасу државу.Ту наши јунаци добијају прилику да се покажу у правом светлу. Кулминација јесте хапшење сумњивог лица,  нада да ће чиновници и капетан Јеротије добити оно што желе. Ухапшеном лицу заплењују личне ствари, не знајући да је то лице заправо Маричин дечко, Ђока. Узимају му писмо, које му је је Марица послала, и схватају о коме је реч. Остају потпуно осрамоћени јер их је Марица на потпуно реалан начин описала. Расплет јесте обавештење из Министарства да је сумњиво лице ухапшено у другој варошици. Нушић је потпуно исмејао државну власт и исто тако је и осудио.   
                                                                      Милица Живановић 8/1
                                                                      Лука Михаиловић 8/1
                                                                      Тијана                      Нанушевски
                     8/1


Милица, Лука и Тијана су зрело и на помало личан начин протумачили „Сумњиво лице“ трудећи се да из свог, савременог угла говоре о комедији. Показали су изузетну храброст заронивши у свевременост ликова и тематике.